Završna priredba u našem vrtiću :)....

Растемо, моја старија девојка је већ, па можемо рећи, школарац, септембар месец ту је :)....

Мај месец је био посвећен, скоро па цео, припремама за завршну приредбу у вртићу и ишчекивању тог великог јавног наступа... Шта обући, како одречитовати и тако редом.... Уживала сам у сваком тренутку тог опроштајног дела од вртића и уједно гледала моје срећно дете које ме изненадило својом самоувереношћу. Лепо је рекла наша васпитачица Нада „Драги родитељи, ваша деца су већ много испред Вас“, то су нам и показали својим приредбом, где су предшколци водили цео програм.

Било је између још много тога, приредба "Растимо уз плес" и додела признања за учешће, велики јавни наступ са нашим фолклором, опроштајна журка у вртићу и додела малих диплома, правили смо и неке шешириће, јер Боже мој идемо за пет дана на море. , треба се припремити, но идемо редом, по редоследу догађаја, пост по пост....

Да се ​​вратимо на завршну приредбу у вртићу од 22. 05. 2015. године. У нашем вртићу су професионално организовали целу приредбу, програм је био фантастичан, као да су наступили велики људи :). Уживали смо гледајући наше мале-велике људе.

Моја девојка је хтела да и она нешто каже на крају приредбе, нешто што ће бити посвећено њеним васпитачицама и другарима. Смислили смо песмицу и то у недељу поподне, приредба је била у уторак, требало је да научи, а са друге стране стати пред свима, узети микрофон и одлучивати...кратко је било време, само недеља увече, у понедељак после вртића имамо пливање и пробу фолклора, кад да научим....то је било у мојој глави, међутим кад је моја девојка изашла то је било са таквом самоувереношћу, као да су припреме трајале недељама...тог тренутка сам схватила да је зрела и одрасла, није више мала :)....

Успут је желела да то буде изненађење, тако да нико није знао шта је то она спремила, само смо напоменули васпитачи Нади да ће А. нешто рећи на крају приредбе. Приредба је текла припремљеним редоследом, наступале су све групе, с тим што су предшколци наравно били у првом плану, они су водили цео програм. На крају приредбе, васпитачица је узела микрофон да се обрати родитељима. Рекла је шта је имала и умало да заборави да је најавила. Посматрала сам моје дете, које је уредно сачекало да Нада заврши, лагано јој сама пришла, кад је угледала насмејала се и још једном се обратила родитељима рекавши „Наша А. има нешто да каже“, узела је микрофон и рекла „Хвала Надо“. Мами су сузе у кренуле, о Боже како је велика, слике су ми се мињевитом брзином ређале у глави, од бебећих дана, па до данас,

У срцу сваког клинца, најлепше успомене су из Малог Принца.

Као мали птици из гнезда одлазимо, јер нас чека наша звезда.

До сада смо сигурни били, у Надином и Чечином загрљају се крили...

Њихова топлина зрачи, а њихове речи чине да будемо људи јачи.

И шта на крају сада рећи сада, осим да ће нам заувек у срцу остати Цеца и Нада. .. .

Кад је завршила, окренула сам се и приметила да многе маме плачу, нисам била једина :). Васпитачица са сузама у очима узима микрофон, застаје десетак секунди, требало јој је мало времена да се сабере и кроз сузе говори "Ово је нешто што нисмо очекивали, А. ме сада јако збунила". А ја сам била затечена самоувереношћу мог детета и морам признати јако поносна.
И ево како је све то изгледало...

Наравно да је и млађа сестрица имала свој наступ....