Novogodišnji andjeli.....

Uhvatilo nas je novogodišnje raspoloženje.... Već kupili par ukrasa za našu veliku jelku...kazu da treba svake godine nešto ponoviti, mama to malo više zloupotrebljava :), tako da se ponovimo sa dosta toga.

Volim Novu godinu, sećam se i načina na koji smo mi kao deca kitili jelku. Da li se sećate? Jelka je bila ukrašena raznobojnim bonbonama koje smo moj brat, sestra i ja vezivali na konac i kačili na jelku, onda par ukrasa, šarenih trakica i vata u sitnim komadima koja je ustvari bila sneg na jelci :).... 

Sećam se i ukrasa koje smo sestra i ja pravile za jelku, vredno smo skupljale ambalažu od pojedenih šarenih bonbona i to po dva meseca pre praznika, kada skupimo dovoljno savijamo svaki kao lepezu, onda uzmemo iglu i konac i nižemo na konac probijajući iglom po sredini, tako smo pravile trake za jelku ili jednostavno sastavimo i napravimo krug... Ove godine ću i mojoj deci pokazati kako smo mi to nekada radili. 

Naši novogodišnji Andjeli u čijoj izradi smo svi podjednako uživali od najmladjih do najstarijih. Izrada je jednostavna i brza, maleni mogu sve sami uraditi. Mojim cicama sam pokazala sliku i izrada je samostalno počela....

Brza peciva

Brzina spremanja ovih peciva, pored mekoće, je nešto što ih izdvaja iz mora drugih recepata za peciva. Došla do njih tragajući za nekim lepim i brzim pogačicama za pakovanje obroka mom školarcu. Najčešće uveče spremim suve sastojke, a ujutru dodam ostale i bukvalno vam treba pet minuta za pripremu. 

Spremala sam ih i sa kiselim mlekom, tako da u nedostatku pavlake ili sira možete i sa mlekom, ukus je isti :)....

Naš izlet - Tiganjica

Lepo jesenje vreme i naš lepo proveden praznični dan u Etno selu Tiganjica sa fantastičnim sadržajem za decu...

Topla preporuka, stiže se za samo 30 minuta. U neposrednoj blizini je i Carska bara, ko ima malo veću decu može do nje i prošetati, mi smo to ostavili za koju godinu kasnije :)....ipak je sada lepše zabavljati se u parkiću, maziti životinjice i jahati poniće......

Naopaka gibanica ili gibanica sve za ljubav :)....

 

Volim testa, volim i da ih spremama... Kada je pita upitanju, najviše volim pitu sa domaćim korama, nekako mi je lakše razvući kore nego otići i kupiti ih, a ukus pite se ne može porediti.

Međutim moj muž voli i gibanicu. Samo kaže "E što ja volim gibanicu", nije bilo druge nego naći dobar recept. Probala sam mnogo recepata, svi su manje više bili slični, ali je krajnji rezultat uvek bio isti - GNJECAVA, bar što se mene tiče, zato je nisam ni volela. Tragajući za dobrim receptom našla sam ovaj fantastični recept i već par godina je spremam samo na ovaj način.... ovu gibanicu jedemo svi, ne samo tata :).

Ledeni breg

 ....negde u četvrtom razredu srednje škole počela sam pisati svesku sa receptima....nije to bilo kakva sveska, to je sveska prepuna uspomena. Svaki recept ima svoju priču vezanu za nekog ili nešto... Na neki način je u toj svesčici ispisan ceo studentski život, pored recepata su imena Mika - Vranjanka, Boske, Prle, Mara Dejina, Bubica, Šćepa, Kaja svaja, Mekilica, Zoki, Ljubica, mama Cecin specijalitet i tako redom.....Sve su to uspomene, koje sa osmehom gledam i koje bi ponovo rado proživela.

Ledeni breg, kolač koji je zapisan u prošlom veku, davno je to bilo....spreman stotinu puta sa mojom sestrom...bio je to timski rad, uvek, jedna sprema jedan deo, druga drugi, kolač gotov za tren oka...onda je naišao jedan period kada ga nisam spremala. Vratila sam mu se i sa zadovoljstvom ga spremama mojoj deci, koji ga obožavaju....

Jednostavn, brz, ukusan i da jako bitno, odlično prolazi kod dece.

Naši prvi samostalni kolači. Slatki, da sladji ne mogu biti........

Sve je počelo pre deset dana "Mama, hocu da spremim moje kolače, znam šta mi treba"....svaki dan isti odgovor  "pravićeš ovih dana".....

Juče je ušla u svoju sobu, napisala i donela mi svoj prvi recept za kolačiće, spremila i modle.....nije bilo druge nego joj to i omogućiti....
Krajnji rezultat je bio fantastičan, za manje od 24 časa pojeli više od pola ...naročito malene, večerale su ih sa šoljom mleka :)...