Sve više volim male ukradene trenutke, kada se mogu opustiti, duboko udahnuti, zatvoriti oči i vratiti se uspomenama i mirisima detinjstva koje želim da zadržim, u vreme kada nam je jedini problem bio gde ćemo i sa kim da se igramo. Ostala lepa sećanja, a sa njima i mirisi koji me prate gde god da krenem...a miris ovog kupusa je gotovo nemoguće izgubiti...jedna stvar mi nikada nije bila jasna, ni tada kada sam bila dete, a ni sada, zašto "Kupus na kokotove" 😃, tražila kao dete i kokota u kupusu, ali ga nikada nisam našla, sada je prestala ta vrsta potrage 😂, ali na pitanje "Zašto" još uvek nema odgovora, verovatno bi naše bake znale...
Još jedan recept mog kraja da sačuvam od zaborava.
