Pesmica za našu učiteljicu

Pred sam kraj ove školske godine, saopšteno nam je da nas učiteljica napusta i ide tamo negde u tuđinu. Učiteljica čijim osmehom je moja devojka ušla u jedan novi život....život školarca. Njih trideset u odeljenju, učila je svemu, čitanje, pisanje, računanje su samo deo znanja koji im je ona pružila, najbitnije od svega učila ih je da budu ljudi. Od nje su učili i da je poštovanje i ljubav, osnova i pokretač čitavog životnog ciklusa. Učila ih je i da se osmehom najbolje mogu odbraniti. Kako majka uči svoje dete da prohoda, tako je nas naša učiteljica Sanja učila i stvarala dobru osnovu za dalje školovanje naše dece.
Nadamo se da će nam se ipak vratiti, možda već od septembra, u želji da nam se vrati napisali smo i posvetili joj pesmicu, zatim našli štampariju, osmislili izgled, potpisali naše drugare i predali na času iznenadjenja našoj dragoj učiteljici Sanji.

Razmišljam danima o tome, nekoliko naših dobrih prijatelja otišlo je u svet. Odlazak u inostranstvo je odluka koja menja život jedne porodice, napustate sve ono što ste znali i sve one koje ste poznavali, od kojih smo većinom maženi, paženi, voljeni i čuvani, a opet bez odgovora na pitanje da li je tamo toliko dobro ili je kod nas toliko loše da ljudi ostavljaju svoje domove, roditelje, kumove, prijatelje, ceo svoj život uz jednu rečenicu "Idemo zbog naše dece". Da li toj našoj deci zaista činimo toliko dobro što ih odvajamo od korena i osećaja pripadnosti jednom narodu, oduzimamo im i ono što smo mi imali, a to je mirno i manje više veselo detinjstvo, drugare koje će poznavati ceo život, rođake, komšije, učitelje, nastavnike i profesere, koji će ostaviti neki trag u njihovoj duši i njihovom srcu, a kada odu u taj neki bolji, a tuđi svet i ne samo što će biti stranci, biće nekako i ničiji. Ničije dete, brat, sestra, drug, kolega, slatka klinka iz kraja.... Treba i pored dobre zarade dobro izvagati šta dobijamo, a šta gubimo, prvenstveno naša deca, odlaskom u pečalbu.

Najdraža učiteljice

U oku tvom krila se sva naša briga,

učinila si da nam škola bude igra.

Prva slova, brojeve i šta je veće, a šta manje,

naučili smo od učiteljice Sanje.

Kao male prvake, volela si nas više

nego što drugi vole djake.

Sigurni u tvom krilu u tebi smo videli čarobnu vilu.

Kad budeš daleko od naše škole,

znaj da te tvoji djaci neizmerno vole.

Šaljemo ti poziv zlata vredan,

gde god da budeš,

VRATI SE,

čeka te tvoje II/1.