Sokobanja

Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, na obalama reke Moravice, u kotlini između dve planine Ozrena i Rtnja. Dobila je ime po Sokogradu koji se još nazivao i Sokolac, Sokolica i Sokolnik. Banja sa neverovatnim prirodnim lepotama, kulturno istorijskim spomenicima, termalno mineralnim izvorima, netaknutom prirodom i čistim planinskim vazduhom. Sokobanju je najbolje opisao pesnik Odalović sledećim rečima: "Na čitavoj planeti vanredno stanje, svet se iz temelja meri i kroji, svi bi da zidaju Sokobanje, al Bog im reče: Ne, može, to već postoji". Prema tvrdnjama  arheologa Sokobanja je nastala još u doba neolita. Zbog svoje lekovitosti bila je često na udaru osvajača, Hajduk Veljko je dva puta oslobađao banju od Turaka, tamo se nalazi i Hajduk Veljkova pećina.

Do Sokobanje smo putovali autoputem do Paraćina, gde smo se isključili i pratili put prema Zaječaru, stigli do etno centra Balašević, gde smo popili kafu, dok su dečica uživala u prelepo uređenom zelenom prostoru. Kod etno centra skrenuli desno i putem koji vodi podnožjem Rtnja stigli do Sokobanje. U povratku smo išli preko Aleksinca i pored prelepog Bovanskog jezera.
Smeštaj smo pronašli u apartmanima "Vila Dinka" koje preporučujemo.
U samom centru banje nalazi se glavno centralno banjsko šetalište popločano mermerom, po kom su raspoređeni drvoredi lipa koji šire opojan miris. Drveća stara i po par stotina godina, među kojima se posebno istuču stari platani. Prošlost i sadašnjost su spojene na ovom šetalištu, a ono što je posebno lepo je staro Tursko kupatilo-Amam i spomenik kulture Milošev  konak, koji su i zaštitni znak banje. Staro tursko kupatilo se danas zove kupatilo "Park" i podignuto je na rimskim temeljima. Obnavljano je dva puta, prvi put za vreme Kneza Miloša, drugi put nakon drugog svetskog rata. Sadrži dva bazena, muški i ženski i desetak kada od kojih je jedna posebna, to je kada Kneza Miloša koja se ne upotrebljava bez dozvole. Iza amana je napravljen i centar za inhalacije blagodetnim gasom radonom koji se nalazi u vodi. Rekli su nam da je jedan od bazena korišćen za snimanje filma „Zona Zanfirova“. Svakodnevno je organizovan obilazak kupatila u određenom terminu. Uz šetalište je veliki gradski park sa fantastičnim hladom, fontanama i klupama, uz park se nalazi i dečje igralište "Sokolići" koje je opremljeno sa spravam za igru dece, ograđen da ne bi psi i mačke tu ulazile tokom noći. Tu se nalazi i luna park sa lepim zabavnim sadržajem. Kroz park teku dva potoka sa bistrom hladnom i toplom mineralnom vodom.
Kod nas još uvek nisam videla tako lepo uređen centar kakav ima Sokobanja.

Blizu centra, na svega 250 metara, na brdu pored Specijalne bolnice Sokobanja i letnje pozornice Vrelo, nalazi se i izletište Borići,koje je lekovito kako za decu tako i za odrasle. Izletište je u borovoj šumi i na njemu postoje uredjena mesta za sedenje i park koji sadrži dečje sprave za igranje. U banji su nam rekli, da je u ovom izletištu zabeležena najveća koncentracija negativnih jona, pa se izletište preporučuje za oboleleod astme, bronhitisa ili bilo koje vrste bolesti disajnih organa.

U blizini centra se nalaze i Soko terme, koje imaju tri manja bazena sa termalnim vodama, u jednom bazenu temperatura vode je izmedju 28 i 32 stepena, u drugom je izmedju 32 i 34 stepena i u trećem bazenu temperatura vode je izmedju 34 i 36 stepeni. Jedan dan smo odvojili za ovo uživanje.

Spremni za planinarenje :)

Lepterija i Sokograd

Lepterija je najposećenije izletište u Sokobanji, koje se nalazi na svega par kilometara od Sokobanje do kog se može doći asfaltnim putem ili uređenim šumskim stazama, inače je ovo izletište zaštićeno od strane države kao "predeo izuzetnih oblika" zbog svojih prirodnih lepota. Do izletišta smo došli kolima, gde je izgrađen kompleks apartmana, restoran i odmaralište, tu je uređen i prostor za izlete i roštiljanje sa drvenim klupama, stolovima i mestima za loženje logorske vatre. Dok šetate izletištem uz obalu Moravice imaćete putokaze za obilaženje raznih zanimljivosti. Tu se nalazi i stena u kojoj je prirodno ucrtan lik Bogorodice sa Isusom Hristom i Hajduk Veljkova pećina, sagrađena je i crkva Svete Marije na temeljima crkve iz 14 veka.

Za Lepteriju se vezuju dve legende, mojim ptičicama se posebno dopala legenda o prelepoj Lepteriji i Županu, ova druga ih nije mnogo zanimala.

Prva legenda nam govori da je ime dobilo naziv od grčke reči za slobodu, pošto je Soko grad nastao na ostacima rimske tvrđave, većina tadašnjih robova su bili Grci. Oni su ovaj proplanak nazvali „Sloboda“.

Po predanju druge legende je da je za ime ovog izletišta zaslužna jedna nesrećna ljubav. Župan sin vlasnika Vrmđžanskog grada koji je bio u blizini se zaljubio u ćerku tadašnjeg gospodara Soko grada – Lepteriju. Kako su porodice bile u svadji zbog stalne borbe za zemlju, ljubav mladih je bila zabranjena. Lepterija je odlučila da pobegne, otac misleći da ga je kći izdala, naredi slugama da je pogube čim je uhvate. Devojku su ubili, a Župan je od žalosti skočio u najdublji vir u Moravici. Od tada se proplanak zove Lepterija, a plaža gde je nekada bio vir - Župan.

Najznačajniji kulturno istorijski spomenik je Soko grad, koji se nalazi na uzvišenju iznad izletišta Lepterija. Naziv grada potiče od Sokolara koji su i za vreme srednjovekovne države i za vreme Turaka umesto dažbina plaćali „sokolarinu“ – davali su dresirane sokolove. Po Soko gradu je banja dobila ime. Soko grad nije u najboljem stanju, nema uklesanih stepenica i do njega se dolazi velikim usponom i potrebno je oko 30 minuta, ali je zaista vredno trudna.

Nakon obilaska Soko grada i prvog većeg uspona mišica odmorili smo i ručali u restoranu Marko Polo, to je čuveni restoran Pećina. Atraktivni restoran "Pećina" na Lepteriji iz godine u godinu je najposećeniji i najatraktivniji objekat u Sokobanji.  Svoje staro ime – Pećina – dobio je, jer se nalazi tačno ispod jedne ogromne stene, koja u kišnim periodima štiti od kiše, a leti stvara hlad, a dodatno opušanje i uživanje u ovom restoranu ulepšava reka Moravica svojim tokom pored samog restorana. 

OZREN

Izletište Očno

Izletište „Očno“ se nalazi na planini Ozren u krugu specijalne bolnice za lečenje očnih oboljenja, obuhvata livadu koja je okružena bukovom i četinarskom šumom. Upravo zahvaljujući četinarima ovo izletište pogoduje onima koji imaju problema sa astmom i disajnim organima.

Usamljena kamena stena, nasred livade iztetišta, je poznata kao „Kamen ljubavi“ i predstavlja simbol večne ljubavi. Meštani su nam ispričali da su se na ovoj steni su se, voleli hajduk Veljko i Čučuk Stana i po verovanju meštana, ako se dvoje zaljubljenih poljube na ovom mestu, njihova ljubav će trajati do kraja života.

Izletište Kalinovica

Pored izletišta Očno nalazi se i izletište Kalinovica, ova dva izletišta su povezana i stazom za šetnju, na izletištu ima puno izvora, livada i okruženo je takođe izuzetnom šumom. Imate putokaze svuda, lepo je uređeno i idealno je mesto za porodice sa decom.

Pored izletišta je etno restoran porodice Milenkovići, gde će se deca zabavljati sa ponićima po prelepim livadama, a u restoranu će te uživati u domaćim sokovima i domaćim srpskim specilalitetima, probali smo lepinje sa kajmakom, jer smo predhodno ručali i odabir je bio pun pogodak. Kod ove ljubazne i srdačne porodice imate i smeštaj za prenoćište ukoliko ne želite da se tog dana vratite sa Ozrena.

Vodopad Ripaljka i jezerce na izletištu Grudno

Na Ozrenu, a na reci Gradašnici, na svega 5 km od Sokobanje nalazi se vodopad Ripaljka, koja je dobila naziv prema reči "ripnuti", što znači skočiti. Priroda oko vodopada je predivna, sve je lepo uređeno i označeno, tako da u svakom trenutku znate u kom smeru treba ići. Pored velikog vodopada se nalaze i dva manja.

U blizini vodopada Ripaljke, nalazi se izletište Grudno, na kom se, a na samom izvoru Gradašnice nalazi jezerce, pored koga imate igralište za fudbal, odbojku, košarku, i delove uređene za roštiljanje.

Selo Vrmdža i Vrmadžansko jezero

U podnožju Rtnja, na oko 8 km. od Sokobanje, nalazi se selo Vrmdža, koje kako su nam rekli beleži porast stanovnika i u kome se ljudi doseljavaju sa svih strana sa željom da se bave proizvodnjom domaće hrane i seoskim turizmom. Na putu prema Vrmdžanskom jezeru, pored jedne rečice, nalazi se restoran Vodenica, koji ima i vodenicu. U restoranu služe isključivo domaća jela, a u vodenici deda melje i prodaje brašno od različitih žitarica.

Od restorana do jezera smo putovali sa "Taxi Stanča", e to je već bio pravi doživljaj za moje devojke :). Jezero je prelepo sa pogledom na Rtnj, osećaj je kao da ste na kraju sveta.

Ono čime smo posebno prijatno bili iznenadjeni u ovoj našoj banji, jeste da je sve lepo obeleženo, uvek znate u kom pravcu treba da idete, svako izletište je povezano sa pešačkom stazom, ko voli da pešači i ima malo veću decu, zaista će se nauživati. Pored toga, izletišta i staze imaju drvene klupe, stolove i već određeno mesto za vatru za roštiljanje, a pored toga na nekim izletištima imate uređene terene za fudbal, odbojku i košarku. 
Ima se još mnogo toga reći o ovoj Srpskoj lepotici ostavićemo to za neki drugi post o ovoj našoj banji, koju ćemo zasigurno ponovo posetiti jel je ostalo još mnogo toga što nismo obišli i videli (izvor Moravice, Rtanj, Sesalačka pećina, Jošanička banja, Bovansko jezero, Vlasina....i još mnogo, mnogo toga.