Uskrs - Ribarska banja, Resavska pećina, vodopad Veliki buk, Manastiri Sveti Roman, Manasija i Ravanica, muzej voštanih figura...

Aktivan uskršnji odmor i naše lepote.

Ovaj odmor najbolje opisuju reči Dala Carnegiea "Mi svi sanjamo neke magične ružičnjake tamo negde iza horizonta, umesto da uživamo u ružama koje cvetaju svakog dana pod našim prozorima", kao i latinska izreka ""Lekar leči, priroda ozdravljuje".

Boravili smo par dana u ovoj našoj lekovitoj banji.
Ribarska banja, kako kažu, je jedna od najlekovitijih banja u našoj zemlji. Smeštena je na severnim padinama planine Velika Jastrebac, na nadmorskoj visini od 540 metara. Iz Beograda do Ribarske banje je najednostavnije doći autoputem Beograd - Niš, isključiti se kod Kruševca i nastaviti preko tog grada. Svoje ime dobila je po ribarima koji su na njenim izvorima, za Kneza Lazara, pecali pastrmku izuzetnog kvaliteta. Njena lekovita svojstva su prema arheološkim ostacima iz okoline banje, koristili i Rimljani. nastanak kupatila se vezuje za doba Carice Milice, koja je po nekim pisanjima dolazila u Ribarsku banju kako bi održavala svoju lepotu. Turci su u ovoj banji, zbog njenih blagotvornih i prirodnih dejstava, podigli kupatilo - hamam, koji su posećivali zbog negovanja tela i duha. Pet vekova kasnije po nalogu srpskog kneza Aleksandra Karađorđevića, a na temeljima starog turskog hamama, izgrađeno je novije kupatilo. Prema pisanju u vreme vladavine Miloša Obrenovića, uzorak banjske vode poslat je na ispitivanje u Beč, što je prva analiza njene vode ikada urađena.

Banja ima spoljašni bazen u kome je temperatura vode 35.5 C, kao i bazen koji ima zatvoren i otvoren deo, sa temperaturom izmedju 35.5 C i 36.5 C (bar je tolika bila prilikom naše posete). Bili smo naravno na oba i fantastično se proveli. Mami i tati je posebno prijala ovako topla voda, tako da ću joj se rado vratiti :). Mišice su uživale.

Banjski kompleks je mali, ali divno uređen, sa vilama koje su dobijale nazive po bivšim republikama SFRJ.

Po povratku iz banje obišli smo manastir Sveti Roman, koji je jedan od najstarijih srpskih manastira, po priči sveštenih lica ovo zdanje datira s početka 9. veka. U manastiru je sahranjen svetac Sveti Roman, a ono po čemu je on nadeleko poznat je i činjenica da je u dvorištu manastira zakopano srce ruskog pukovnika ruske vojske Nikolaja Nikolajevića Rajevskog - Vronski. Rajevski je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu Ana Karenjina. Telo Rajevskog je sahranjeno u Ukrajini, ali je srce ostalo u Srbiji. Na ulazu u dvorište manastira sa leve strane nalazi se spomen ploča Rajevskog, gde je i zakopano srce ruskog pukovnika.

Prespavali smo u Despotovcu u hotelu pored Resave, prenoćište sa doručkom za nas četvoro 3.100,00 dinara, pa ako želite sve obići u okolini ovog grada, ne bi bilo loše prespavati, jel na kraju nismo sve obišli što smo planirali. Ima toliko toga lepog u ovom kraju. Krenuli smo od manastira Manasija.
Manastir Manasija potiče iz 15 veka, nalazi se nedaleko do Despotovca, u klisuri reke Resave. Zadužbina je našeg srpskog vladara despota Stefana Lazarevića, viteza Reda Zmaja, sina Kneza Lazara i kneginje Milice. Gradnjom manastira sa hramom Svete Trojice, despot je želeo da za svog života, u tradiciji zadužbinarstva Nemanjića, podigne sebi grobnu crkvu u kojoj će biti sahranjen. Crkva se nalazi unutar ogromne tvrđave koju krasi 11 visokih kula, u potpunosti očuvanih, od kojih se posebno ističe severna takozvana Despotova kula.

Na dvadeset kilometara od manastira Manasije nalazi se Resavska pećina, koja je poznata i kao Resavska lepotica. Veličanstveno izgleda svaki deo te naše lepotice. Sastoji se od dve galerije, gornje i donje, a obe krase dvorane, kanali, stalaktiti, stalagmiti i okamenjeni vodopadi. Za formiranje jednog kubnog santimentra nakita potrebno je milion godina.
Fotografije ne prenose ni 10 posto veličanstvenosti pećinskih ukrasa. Njihova lepota se delimično može preneti samo profesionalnim fotoaparatima, za šta vam je potrebna posebna dozvola. Postaviću samo par fotografija, koje ni približno ne prenose lepotu ovih pećinskih ukrasa. Ovo treba obići i videti svojim okom i to je jedinii način da se dožive u njihovoj potpunoj veličanstvenosti.

Ispred pećine imate avantura park, koji je jako kreativan i zabavan, gde će vam se deca fantastično provesti.

Iz Resavske pećine, krenuli smo na izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk, koji se nalaze na svega par kilometara od pećine. Ovaj deo je zaštićen Uredbom Vlade Republike Srbije kaom spomenik prirode Lisine. Priroda je prelepa i netaknuta, jako lepa šetnja, uređenim stazama, pored vodopada i do samog izvora. U ovoj netaknutoj prirodi nalazi se par divno uređenih restorana, u nekima od njih imate i uslugu prenoćišta, u bungalovima, što toplo preporučujem. Pastrmka koju ćete ovde probati je divnog ukusa.

 Izvor

Nakon odmora pored vodopada i divne zabave za decu, uputili smo se prema manstiru Ravanica. Nalazi se u podnožju Kučajskih planina, pored sela Senje i Ćuprije. Manastir Ravanica je zadubžina našeg kneza Lazara. nakon Kosovske bitke i pogibije kneza Lazara, njegove mošti prenešene su iz Prištinske crkve Vaznesenja u Ravanicu 1392. godine. crkva u manastirskom kompleksu posvećena je Vaznesenju Gospodnjem i ogradjena je čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula. Ravanica je sagradjena izmedju 1375. i 1377. godine, a same freske su oslikane nekoliko godina pred Kosovsku bitku.

Putovanje smo završili obilaskom muzeja voštanih figura u Jagodini.

• 
  
  
  
  
  • 
    
 

Nismo stigli da obidjemo Prirodnjački muzej u Svilajncu, u nekom drugom krugu biće na prvom mestu.