Пратиоци

петак, 22. мај 2015.

Fondan





















Uvek sam volela da se muvam po kuhinji, kao mala uglavnom sam smetala mami motajući joj se oko nogu...kao devojka, zajedno sa mojom sestrom, spremala sam kolače i torte, bili su to ukusni slatkiši :), ali ono što nikada nisam radila jeste dekoracija torti. Godinama sam se divila fantastično ukrašenim tortama od fondana, misleći da nikada neću uspeti da dekorišem tortu (a da pritom bude lepa) i da to mogu raditi, samo oni koji imaju izraženu kreativnost... 
Onda sam postala mama :)...za prvi rodjendan mog andjelka sam baš ja htela da napravim tortu i to mi nije bilo dovoljno, htela sam i da je dekorišem fondanom...e to je već bila hrabrost. Počele su velike pripreme, nabavka, čitanje po internetu uputstva za pripremu i rad sa fondanom...polako sam ulazila u fantastični svet ukrašavanja torti.
Prva torta je dekorisana...ponos je izbijao iz mene, na rodjendanu gosti su prvo morali da vide tu čarobnu tortu koju sam sama ukrasila...sada kad pogledam slike i uporedim sa sadašnjim dekorisanim tortama, vidim koliko je ta prva torta zaista bila početnička, ali je za mene bila najlepša na celom svetu :).
Slike ću postaviti redosledom dekorisanja, to jest mog usavršavanja u ujedno slavljenja naših rodjendančića...

среда, 13. мај 2015.

Jesenje drvo....

   
Znam da nije jesen...ovo je nešto što smo pravili u oktobru mesecu, bili su mnogo lepi. Mama je fotografišući beležila lepo provedene kreativne trenutke... 
Ideju sam pronašla negde na Pinterest...deca mogu sve sama da urade uz minimalno pomaganje. Moja A. se super zabavila, mladja cica je imala druge obaveze, pravila je ogrlicu za vrtić :), kako otići sutra u vrtić bez ogrlice.

понедељак, 11. мај 2015.

COOKIES


Volimo keksiće, a već par dana mi se postavlja jednostavno pitanje "mama pa kada ćeš da nam spremiš keksiće"....naišla naporna nedelja, jednostavno nije bilo vremena, ali smo zato za vikend spremali ove brzo -  jednostavne i fantastično ukusne keksiće.

недеља, 10. мај 2015.

Plastelin i naša vesela bašta :)


"Mama želim da napravim bastu, da li možeš da mi napraviš plastelin".....
Šta mislite da li sam napravila....hmhmhmhm
Plastelin koji već godinama pravimo, drugi ne kupujemo :), uz plastelin se lepše družimo i razvijamo kreativnost.

субота, 2. мај 2015.

Uskršnje dekoracije II......


Takodje ideja sa bloga mama hocemo nesto da pravimo...

Praveći ove leptirice zabavilo se i mladje dete...evo kako je to izgledalo...

Uskršnje zeka korpice :).....


Uskrs i moj prvi post na blogu, namenjen deci :)... Ideju za korpice sam  videla ovde http://mamahocemonestodapravimo.blogspot.com/2015/04/zeka-korpice.html, blog koji inače redovno pratim...

Uskršnje jaje za takmičenje u našem vrtiću....


Na praznik Uskrsa vernici se pozdravljaju sa „Hristos voskrese!“ i odgovaraju pozdravom „Vaistinu voskrese!“
U nekim starim tekstovima, Uskrs se naziva praznikom crvenih jaja. Što se običaja tiče, kojih nema mnogo za Uskrs, najrasprostranjeniji je običaj bojenja i šaranja jaja. Ljudi su darivali jedni druge bojenim jajima. U davna vremena uskršnja jaja su se bojila samo crvenom bojom, koja je izražavala radost i veselje.
Po predanju, Marija Magdalena je došavši u Rim da caru Tiberiju objasni Hristovo vaskrsenje, ovome darovala crveno jaje: „Jer jaje...pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob- ljusku- i izađe na svet- kao što je i Isus svoje mrtvo telo oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti zbog tog radosnog događaja“.
Po pravilu jaja se boje izjutra dok je dan unapred i nikad posle podne. Ovim se jajima mora svaki ukućanin na Vaskrs omrsiti. Seljaci su njima trljali deci obraze, umivali se vodom u kojoj su jaja „prenoćila“ radi zdravlja.

Sočne ćufte iz rerne


Brze, ukusne i sočne...svaka druga reč je suvišna...

Recept je odavde http://www.coolinarika.com/recept/socne-i-mnogo-ukusne-okruglice-iz-pecnice/?meta_refresh=1.

Kukuruzni zeljanik moje mame....



Miriše na detinjstvo :)....

Sećanja, mirisi i slike koje smo doživeli tokom detinjstva, nikada nas ne napuštaju. Moje detinjstvo je ostalo sakriveno u osmehu leta  lepe doline...i ako sam odrasla i koračam putem koji sam sama odabrala, mislim da sam u duši ostala dete, koje se rado seća svog detinjstva, punog sreće i ljubavi...
Zatvorim oči i vidim čestu sliku iz mog detinjstva... brat, sestra i ja, napolju sa decom iz komšiluka, gužva i dečiji smeh se prolamaju školskim dvorištem. Neko se i posvadja, ali se brzo i pomiri jer nas čeka igra žmurke :)....sećanja naviru i imena dece sa kojima smo odrasli....neumorno jurimo da se što više izigramo pre nego padne mrak ili pre nego nas mama pozove na večeru.....a za večeru nas čeka kukuruzni zeljanik, koji niko ne sprema kao moja mama, nikad nije kao njen, verovatno neće nikada ni biti.....

Ovo i nije recept u kome vam mogu navesti mere, ovo je nešto što pokušavam sačuvati od zaborava....