Krenuli smo u prvi razred :)...

Vreme brzo teče, moja starija devojka je sada đak prvak. Postaje zrelija i samostalnija.

Prvi septembar dočekali opušteni, ustali veseli, spremili se i krenuli u školu....u školskom dvorištu cela družina iz  vrtić, kakva radost, ekipa na okupu, nakon obaveznih zagrljaja i pitanja ko je u kom odeljenju krenula je igra. Smeh se prolomio školskim dvorištem. Roditelji vidno uzbudjeni, nekom se primećuje, nekom ne, bar ne u tim trenucima.
U jednom trenutku se čuje zvono, većina dece zastaje, u  njihovim malim okicama se vidi mala zbunjenost.... Ispred ulaznih vrata izlaze direktorica, pedagozi i učiteljice. Poželeli dobrodošlicu sa lepim uvodnim delom. A onda su učiteljice krenule sa prozivkom djaka prvaka svog odeljenja. Prozivka krenula naravno od prvog jedan, to jest od našeg odeljenja :)...
Proziva se azbučnim redom, mi smo u drugoj polovini. Moj mali andjeo stoji pored mene i drži me čvrsto za ruku. Došao red i na nas, okrećem se prema njoj da joj pružim podršku, osećam kako mi naglo pusta ruku i ide prema ulaznim vratima škole, nije se okrenula, ni pogledala, samouvereno je krenula u svoj novi svet...u tom trenutku su krenule suze, bolje rečeno potoci, ništa više nisam videla ni čula...a ni tata nam nije ostao pribran, trebalo mu je par sekundi da dodje do reči, njegova cicika kreće u školu :)....
Moja velika devojka je sigurnim koracima otvorila novo poglavlje u njenom životu. Kažu da se dan po jutru poznaje, a naše prvo školsko jutro je bilo veselo, sunčano i puno samopouzdanja.....

Posle dece ušli i roditelji, odeljenje lepo, šareno i jako veselo. Sačekala nas je pesmica i poklončići na stolu, obradovali smo se, a na tabli su bile zalepljene zelene jabuke, na svakoj je bilo napisano ime deteta kome pripada jabuka, sa čokoladom naravno na njoj.

Ulazim u odeljenje, tražim je zamućenog vida od prolivenih suza radosnica, brzo je pronalazim, sedi i gleda u lepe boje oko nje, prilazim joj, a ona je zadovoljno rekla "Mama, ovde je jako lepo".

Roditeljima se obratila učiteljica, zakazala roditeljski sastanak, a deca ostadoše u svom odeljenju, sa svojom učiteljicom.
Mislila sam da neću suzu pustiti, čak i govorila da je to sve normalno i da ne razumem roditelje koji plaču....na kraju nisam samo plakala, jednostavno sam se izgubila.
A pored mame i tate, velika podrška našem djaku prvaku je bio njen dekica, sa kojim je odrasla i naravno mladja sestrica, koja je pratila sestru u korak i na kraju bila čak i u odeljenju :)...

Posle škole išli smo kod drugarice Anje da se družimo, a kad smo došli kući sačekao nas je poklon i poklon čestitka od naših milih, srcem i velikom ljubavlju napisana... Bože hvala ti na dobrim ljudima i prijateljima koji me u ovom suludom vremenu okružuju. Poklon čestitka je glasila ovako:

 "Danas je Ani prvi dan škole,

neka je prijatelji u životu vole,

neka na svoju majku liči,

da se i sa njom njena porodica ponosi i diči".

Vole je puno baba Velika i baba Joka :)...

U svakoj reči utkana je velika ljubav...
Posle škole, moj školarac je rešio da nas časti za polazak u školu odlaskom na sladoled i zabavni park...bi rečeno i učinjeno, a zabavili smo se ovako...

Tako je prošao naš prvi školski dan....